Др Мирко Веселић

Mirko-VeselicДр Мирко Веселић је рођен 1954. године у селу Савковићи, Општина Љубовија. Основну школу  је завршио у Мајуру код Шапца, а Средњу пољопривредну школу у Шапцу 1975. године. Пољопривредни факултет, одсек Заштите биља,у Новом Саду, завршио је 1980. године.

Након завршеног Пољопривредног факултета запошљава се  на радно место референта за заштиту биља у АИК Шабац, ООУР Бошко Маринковић у Липолисту. Током 1988. године прелази у Завод за  пољопривреду  „ Подриње“ Шабац, на радно место вишег стручног срадника за заштиту биља, где остаје до 2002. године. Због своје активности и стручности 2002. године прелази у стручну службу Галеника фитофармација Земун, на место регионалног менаџера за Подрињско колубарски округ. У Галеници фитофармација остаје до 2007. године бавећи се саветодавним  пословима  код основних пољопривредних произвођача и промоцијом препарата из производног програма Галеника  фитофармација. Од 2007. године, налази се на месту професора, на предметима  Ентомологија и Фитопатологија  у Високој пољопривредној  школи  Шабац   у  Шапцу где се и сада налази.

Уписивањем постдипломских студија у Новом Саду интензивно  ради на проучавању трулежи плодова вишње који се јавио као проблем на ширем производном подручју. Магистарски рад под називом: „Проучавање узрочника пегавости плодова вишње  с посебним освртом на могућности сузбијања“, одбранио је 1987. године, дајући посебан допринос стручној пољопривредној пракси.

Ширењем површина под купином током 90-тих година, јавили су се и одређени проблеми типа сушења изданака, угрожавајући њену даљу производњу. Проучавањем узрочника насталих проблема на изданцима купине, 1994. године, на Пољопривредном факултету у  Новом Саду, одбранио је  докторску дисертацију под називом „ Морфолошке, одгајивачке и патогене одлике Gnomonia rostellata (Fr.) Wehm.  паразита гајене купине“.

Основна преокупација у научно – истраживачком раду му је проучавање микозних и бактеријских обољења биљака. У домаћим и страним часописима објавио је више научних и стручних радова.

 

  1. Арсенијевић, М., Веселић, М., Петров М. (1992):  Карактеристике Gnomonija sp. паразита гајене купине. Југословенски симпозијум о заштити биља (Rezimei referata), Врњачка Бања.
  2. Арсенијевић, М., Веселић, М. (1994): Gnomonija rostellata (Fr ) Wehm., проузроковач некротичне пегавости и изумирања изданака купине. Заштита биља, Беград.
  3. Arsenijević, M., Veselić, M. (1995):  Gnomonija rostellata (Fr ) Wehm, The patogen of cultivated black berry plants (Rubus fruticosus L., agg.) Journal of plant diseases and protection 102(4). 366-734, ISSN 0340-8159 Sturttgart.
  4. Arsenijević, M., Veselić, M. (1993):  A Pathovar of  Pseudomonas syringae as  a Pathogen on magnolia plants. Journal of plant diseases and protection 100 (2), 199-202. ISSN 0340-8158 Stuttgart.
  5. Веселић, М. (1996): Заштита малине и купине у Мачванском округу. Биљни лекар (4). 346-348. Нови Сад.
  6. Стојановић, Т., Веселић, М. (1979): Прелиминарни резултати испитивања инсектицида Damfin (Metacrifos)  намењеног сузбијању штеточина у складиштима. Симпозијум о заштити биља, Опатија.
  7. Степић, Р., Веселић, М., Николајевић, М., Тешановић, Б. (1985): Сузбијање корова у кукурузу у агроеколошким условима Подриња. Заштита биља.
  8. Веселић, М. (1987): Проучавање узрочника пегавости плодова вишње с посебним освртом на могућности сузбијања. Пољопривредни факултет Нови Сад.

Оставите одговор